Kako objaviti knjigu u Srbiji - realan vodič za pisce početnike

Svako ko je makar jednom poželeo da napiše knjigu zna da između želje i gotove, ukoričene priče na polici postoji čitav okean izazova. U Srbiji je taj put posebno trnovit, ali nije nemoguć. Pisanje je tek početak - kada stavite tačku, počinje lavina pitanja: kako pronaći izdavača, koliko sve košta, može li se zaraditi i da li je uopšte realno biti objavljen ako nemate poznato ime ili debelu finansijsku podršku. Ovaj tekst daje realan presek onoga što vas očekuje, bez ulepšavanja, na osnovu brojnih iskustava pisaca koji su se odvažili da zakorače u svet izdavanja knjige.

Pronalaženje izdavača - igra na sreću ili ozbiljan poslovni poduhvat?

Kada neko prvi put završi rukopis, obično pomisli da je najlogičniji sledeći korak da ga pošalje velikoj izdavačkoj kući i čeka odgovor. Međutim, situacija na domaćoj sceni daleko je od bajne. Većina velikih izdavača ili uopšte ne prima rukopise nepoznatih autora, ili, ukoliko ih prime, ne stiže ni da ih pročita zbog ogromnog priliva materijala. Pojedine kuće su uvele svojevrsne „barijere“ - složene upitnike, uslove o minimalnom broju karaktera, izjave o saglasnosti - ne samo da bi filtrirale ponude, već i da bi zaštitile svoje urednike od gomile tekstova.

Realnost je da pronalaženje izdavača koji će knjigu objaviti o svom trošku liči na sedmicu u loto izvlačenju. Velike kuće najčešće sarađuju sa proverenim imenima, javnim ličnostima, ili autorima iza kojih stoji nečija jaka preporuka. Oni retko rizikuju sa nepoznatim autorom, bez obzira na kvalitet, jer ih vodi računica - siguran plasman tiraža. Čak i kada pristanu da objave neafirmisanog pisca, neretko traže da autor sam snosi troškove izdavanja, bilo u celosti, bilo delimično, a za uzvrat dobija svega nekoliko primeraka i obećanje da će knjiga biti izložena.

Postoje i manje izdavačke kuće koje su otvorenije za saradnju sa novim autorima. Kod njih je model obično takav da autor finansira štampu, a izdavač svojim imenom staje iza izdanja, pruža distribuciju (uglavnom ograničenu) i, u najboljem slučaju, minimalnu reklamu. U oba slučaja, ključna reč je novac. Bez obzira na talenat, bez spremnosti da uložite, šanse da vidite svoju knjigu u knjižarama su veoma male.

Samostalno izdavanje - kada vi postajete i autor i izdavač

Druga opcija jeste samostalno izdavanje knjige, odnosno objavljivanje u sopstvenoj režiji. Ovaj put vam omogućava potpunu kontrolu nad procesom - od preloma i dizajna korica do cene i tiraža - ali nosi i niz administrativnih obaveza. Osnovna prepreka je distribucija: fizička lica, odnosno autori koji nisu registrovani kao pravni subjekti, ne mogu da prodaju knjige u većini knjižara, jer one zahtevaju otpremnicu i posluju isključivo sa pravnim licima.

Da bi se ova barijera preskočila, mnogi autori odlučuju da registruju preduzetničku agenciju za izdavaštvo. Procedura podrazumeva odlazak u Agenciju za privredne registre (APR), gde se podnosi registraciona prijava i plaćaju sledeće naknade: oko 1.200 dinara za registraciju preduzetnika i 120 dinara za štampanje prijave. Nakon toga sledi odlazak u Poresku upravu radi prijave poreza - možete birati između paušalnog oporezivanja ili sistema PDV-a. Potrebno je izraditi i pečat, a poslovni prostor može biti bilo koja adresa (stan, soba, čak i šupa). Ukupni troškovi osnivanja mogu se kretati od oko 5.000 dinara, ali tu nije kraj.

Kada postanete preduzetnik, dobijate poreske obaveze koje se plaćaju svakog meseca, bez obzira na to da li ste prodali ijedan primerak. Minimalni mesečni izdaci za poreze i doprinose mogu dostići i 300 evra. To znači da se osnivanje agencije za izdavaštvo isplati isključivo ako planirate da objavite više knjiga i ozbiljno se bavite ovim poslom - za jedno izdanje gotovo nikako. Pored poreskih davanja, biće vam potreban knjigovođa, uplatnice, prijemnice i sva prateća papirologija koja prati svaki preduzetnički poduhvat. Mnogi autori koji su krenuli tim putem priznaju da su zastali baš na ovoj tački, shvativši da administrativni lavirint pojede svu romantiku pisanja.

Troškovi štampe - šta se sve naplaćuje i koliko košta

Bez obzira da li idete preko izdavača ili samostalno, troškovi štampanja knjige su neizbežni. Cena zavisi od broja strana, formata, vrste poveza (broširani ili tvrdi), kvaliteta papira, kolor štampe na koricama, kao i od samog tiraža. Što je veći tiraž, cena po komadu je niža - ali to ne znači da je uvek isplativo štampati 500 ili 1.000 primeraka odjednom.

Danas je sve dostupnija štampa na zahtev (print-on-demand), koja omogućava da odštampate tačno onoliko primeraka koliko vam trenutno treba - deset, dvadeset, pedeset. Na taj način izbegavate veliki početni trošak i magacioniranje neprodatih knjiga. Međutim, štamparije koje nude ovu uslugu često naplaćuju višu cenu po komadu, pa je potrebno pažljivo uporediti ponude više štamparija.

Kada se raspitujete za cene, obavezno pitajte da li su u cenu uračunati: lektura i korektura, prelom teksta, dizajn korica, CIP i ISBN broj, kao i zaštita autorskih prava. Ako ove stavke nisu uključene, troškovi brzo rastu. Prema iskustvima onih koji su već objavljivali, cena za 300 primeraka knjige prosečnog obima (250-300 strana, broširani povez) kreće se od 50.000 do 80.000 dinara, pa i više. Neki izdavači su tražili i 90.000 dinara za 500 primeraka knjige od svega 90 strana - što je već prilično paprena računica. Zato je ključno da se informišete, tražite pisane ponude i ne pristajete na prvu ponuđenu cenu.

Distribucija - najveći kamen spoticanja

Izdati knjigu je polovina posla; druga, možda i teža polovina, jeste distribucija knjiga. Ako ste se odlučili za autorsko izdanje bez osnivanja preduzeća, vaša knjiga može ući samo u one knjižare koje pristaju da sarađuju sa fizičkim licima. Broj takvih knjižara je izuzetno mali, a i one često ne žele da se dodatno opterećuju naslovima nepoznatih autora, jer su i same pretrpane knjigama.

Distributeri i knjižare podjednako zaziru od naslova za koje ne postoji jasna marketinška podrška. Knjiga može da stoji negde na polici, potpuno neprimećena, bez ikakvog isticanja. Čak i kada izdavač preuzme distribuciju, reklama je najčešće minimalna i svodi se na objavu na njihovom sajtu i Fejsbuk stranici. Autori koji su prošli kroz ovaj proces svedoče da su se, osim na sajmovima knjiga, njihove knjige mogle kupiti samo u jednom ili dva grada.

Jedno od retkih rešenja za veći domet jeste pronalaženje distributera koji ima ugovore sa širokom mrežom knjižara. Međutim, i tu je potrebno da vašu knjigu neko prepozna kao potencijalno profitabilnu. Internet knjižare su još jedan kanal, ali bez aktivne promocije, i tamo vaša knjiga tone u more hiljada drugih naslova. Prodaja preko interneta zahteva da tekst koji opisuje knjigu bude privlačan i jasan, jer je to često jedino što potencijalni kupac vidi pre nego što odluči da li će kliknuti.

Marketing - kako se izboriti za pažnju čitalaca

Marketing knjige najčešće pada na leđa autora, bez obzira na to da li izdaje preko kuće ili sam. Društvene mreže su najbrži i najjeftiniji način da se obavesti publika, ali same po sebi nisu dovoljne. Kreiranje autorske stranice, deljenje odlomaka, saradnja sa blogerima i osvrti u medijima - sve to zahteva vreme, veštinu i često novac.

Neki autori su se opredelili za gerila marketing: organizovanje književnih večeri, predavanja, učešće na tribinama i promocije koje sami dogovaraju. Drugi su uspeli da privuku medijsku pažnju jer je priča o njihovoj knjizi bila povezana sa nekom zanimljivom ličnošću ili istorijskim događajem. Primer iz prakse pokazuje da se knjiga o naučniku ili kontroverznoj javnoj figuri može „prodati“ kroz predavanje na tu temu, gde se knjiga pominje kao deo šire priče. Takvi nastupi privlače publiku i medije, a samim tim i kupce.

Velike izdavačke kuće ulažu u promociju samo onda kada su uverene da će se uloženo višestruko vratiti - a to je obično slučaj sa već poznatim autorima ili hit knjigama o aktuelnim ličnostima. Za sve ostale, vidljivost ostaje borba pojedinca. Preporučuje se da se što više pojavljujete u javnosti, koristite svaku priliku za gostovanje na lokalnim radijima, televizijama, i da ne odbijate pozive za književne susrete, pa makar i u najmanjem mestu. Svako pojavljivanje gradi ime i stvara mrežu ljudi koji će preneti informaciju dalje.

Autorska prava i zaštita rukopisa

Jedan od strahova koji muči mnoge pisce jeste da će im neko ukrasti ideju ili rukopis. Iako je teško dokazati plagijat, zaštita autorskih prava ne bi trebalo da se zanemari. Formalna zaštita može se obaviti preko Zavoda za intelektualnu svojinu, ali postoje i jednostavnije metode - slanje rukopisa na sopstvenu e-adresu, čuvanje datoteka sa datumom nastanka, ili javno objavljivanje odlomaka na zvaničnim blogovima. Neki autori su odustali od slanja na pojedine konkurse jer su čuli (ili se i sami uverili) da su takva takmičenja „nameštena“ i da služe samo za prikupljanje tuđih ideja. Zato je oprez uvek na mestu.

Nezaobilazan korak pre slanja rukopisa bilo kom izdavaču jeste lektura i korektura. Tekst pun pravopisnih i gramatičkih grešaka, napisan „ošišanom latinicom“ bez dijakritičkih znakova, vrlo brzo će završiti u kanti. Urednici i potencijalni izdavači nemaju vremena da dešifruju neuredne rukopise. Čak i kada mislite da je sve savršeno, ostavite rukopis da odleži mesec-dva, pa ga ponovo pročitajte - videćete koliko stvari još može da se popravi. Tek nakon detaljne obrade, tekst može da se ponudi.

Pisanje - inspiracija, blokade i kako oblikovati priču

Pre svih poslovnih muka, osnov je sama priča. Mnogi autori se susreću sa pisačkom blokadom, osećajem da ne znaju kako da prošire tekst, razviju likove ili opišu emocije. Iskustva govore da je najbolje ne forsirati se. Blokovi su normalni i svakom se dešavaju. Pomaže vođenje beležaka, pisanje po planu, ili suprotno - pustiti da vas misli vode, pa nakon što se glava „ohladi“, vratiti se i doterati.

Proširivanje teksta i opisivanje situacija i osećanja dolazi sa vežbom i čitanjem. Čitajte što više, ne da biste prepisivali, već da biste upijali ritam, slojevitost i način na koji ispisani reči grade sliku. Neki pisci preporučuju pisanje u papiru, jer belina ekrana ume da bude hladna i neinspirativna, dok prazna sveska poziva na popunjavanje. Drugi više vole kompjuter zbog brzine i mogućnosti lakšeg ispravljanja. Ne postoji jedinstven recept - probajte i pronađite šta vama najviše odgovara.

Jedan od najvećih saveta koji iskusniji autori daju jeste da ne žurite. Prvi roman ne mora da bude remek-delo, ali mora da bude dovoljno zreo. Poželjno je da pre romana objavite kraće priče, učestvujete na konkursima, steknete osećaj za strukturu i povratne informacije. Tako gradite sigurnost i izbegavate šok kada neko profesionalac kaže: „Ovo još nije za štampu.“

Zarada - mit ili realnost?

Koliko god da je ljubav prema pisanju čista, pitanje novca se neminovno nameće. U Srbiji, zarada od knjige za nepoznatog autora retko prelazi pokrivanje troškova. Knjižare uzimaju 50% od maloprodajne cene. Od preostalih 50%, izdavač uzima svoj deo (često 40% ili više), a autoru ostaje sića - u nekim slučajevima 50 do 100 dinara po prodatom primerku. Ako ste sami platili štampu, morate taj iznos prvo da „otplatite“ prodajom, što je gotovo nemoguće sa niskim tiražima.

Ima i svetlih primera: autori koji su svojim trudom i harizmom uspeli da knjiga ode i van granica Srbije, i da im izdavači u okruženju redovno isplaćuju honorar. Ali to su priče koje su se gradile godinama, uz mnogo uložene energije, putovanja, istraživanja i odricanja. Neki su čak dobili ponudu da njihova knjiga posluži kao predložak za film, što otvara potpuno nove mogućnosti. Zaključak je da se bez dodatnog angažovanja, široko postavljene publike i spremnosti da se ide korak dalje, od knjige ne može živeti. Ona je pre podstrek za nešto veće, nego izvor redovnih prihoda.

Konkursi i alternativni putevi

U moru opcija, konkursi za neobjavljene rukopise i dalje postoje, iako su mnogi obeshrabreni pričama o nameštenim rezultatima. Postoje platforme i portali koji okupljaju mlade pisce, organizuju regionalne smotre i nude objavljivanje u elektronskom obliku. E-knjige su sve popularnije i zahtevaju znatno manje ulaganje. Konkursi za elektronske izdavače (na primer e-knjige.org) nude distribuciju na Amazonu ili Barnes & Noble, uz tantijeme od 10 do 15%. Ovo je značajan proboj, jer otvara vrata inostranoj publici.

Ipak, treba biti svestan da je konkurencija ogromna i da samo postavljanje knjige na internet ne garantuje čitaoce. Potrebno je da se izgradi prisustvo i da se nađe način da se izdvojite iz gomile.

Završne misli - da li je vredno truda?

Objavljivanje knjige u Srbiji za neafirmisanog autora jeste veliki izazov - finansijski, administrativni i emotivni. Od onih koji su prošli put od rukopisa do police, čućete i gorčinu i ponos. Neki su odustali zbog previsokih troškova, drugi su godinama čekali odgovor izdavača da bi na kraju sami platili sve, treći su se odlučili za elektronsko izdanje, a četvrti su, upornim radom i povezivanjem sa ljudima, izgradili mrežu koja ih danas zove i nudi gostovanja.

Ključna poruka je: ako želite da izdate knjigu, budite spremni na više od pisanja. Morate razumeti tržište, naučiti osnove plaćanja poreza i knjigovodstva, biti svoj najbolji promoter i ne dozvoliti da vas obeshrabri negativan feedback. Iza svake objavljene knjige stoji priča o upornosti. Niko se neće pojaviti „niotkuda“ - izdavači, novac i publika dolaze onima koji rade, koji su vidljivi i koji ne odustaju.

Zato, ako već pišete, pišite srcem i glavom. Sredite rukopis tako da bude besprekoran. Istražujte izdavačke kuće i distributere. Ako nemate novac za veliki tiraž, počnite sa štampom na zahtev. Koristite internet knjižare i društvene mreže da doprete do čitalaca. Prijavljujte se na domaće i regionalne konkurse. Iznad svega, gradite priču koja je vredna čitanja - jer samo tako možete očekivati da vas neko primeti i da vaša knjiga nađe put do onih koji će je voleti.

Realnost srpskog izdavaštva je surova, ali nije beznadežna. Svake godine neko uspe. Zašto to ne biste bili vi?